“Ćerka (14) mi je preminula na rukama, ostali smo sin i ja, a kuća nam se urušava”: Ovo je Dejanov vapaj za pomoć

• Sreća mu, kako kaže, nikada nije bila naklonjena. Bio je godinama u braku, a onda je ostavljen i zamijenjen drugim muškarcem, a to nikako ne može da preboli, jer je volio, ali nije bio voljen.

“Sve se desilo za pet minuta, ćerka mi je na rukama preminula, imala je samo 14 godina. Majka joj na sahranu ne bi ni došla, da ja nisam otišao da je dovezem”.

Tako je za portal Telegraf započeo svoju ispovijest Dejan Milošević (48) koji živi u selu Donje Štiplje kod Jagodine, u teškom siromaštvu i kući staroj 150 godina.

“Živimo jako, jako teško, ne znam ni kako ni odakle da počnem. Radim za dnevnicu, radim sve živo oko kuće, ljudi me plaćaju i tako se borimo, sin i ja samo ostali sami, jer mi je ćerka preminula prije dva mjeseca – priča Dejan.

Žena ga je ostavila, a onda se desilo ono čega se dugo plašio.

“Žena me je ostavila, to ne mogu da prebolim evo već tri godine, udala se za drugog i otišla 500 kilometara. Djecu je ostavila meni, i hvala joj na tome, jer ja najviše volim moju djecu. Ćerka (14) je bolovala od cerebralne paralize, preminula mi je na rukama u roku od pet minuta. Sin i ja smo sada sami, a kako ćemo dalje ne znam”, priča Dejan.

Majka, tvrdi on, ne želi da dolazi, a djeca su je bila željna.

“Ona ne dolazi niti zove, kada je ćerka preminula, ja sam otišao kolima po nju, jer da nisam, ni na sahranu ne bi došla”, prisjeća se bolnog trenutka.

Dejanu su komšije i prijatelji sve, ali on jako teško živi sa svojim sinom, i trudi se da ga izvede na pravi put.

“Kažem vam, živimo veoma loše, vidite i kuća kakva je, sva se raspada nema tu nekog ulaganja. Idem i radim, trudim se ali nema tu neke vajde. Ukoliko bilo ko može da mi pomogne, bio bih zahvalan. Moj broj telefona je 064/3279168 pa mogu ljudi ovako da me kontaktiraju”, rekao je Dejan za Telegraf i nada se da će uspjeti sinu da osigura najosnovnije za život, jer kako i on sam kaže, samo mu je on ostao.