Mari su govorili da je SRAMOTA PEĆ UŠTIPKE! A ona je od njih carstvo napravila

• Prije 17 godina Marija Vučković iz sinjskog zaseoka Vučkovići, ispekla je u garaži svoje prve uštipke za koje je recept dobila na Brnaškom derneku.

Ispekla je Mare ravno 88 komada, stavila ih na tacnu uz kuhane i pečene kukuruze i krenula niz sinjske ulice. Nakon nekoliko sati vratila se kući s praznom korpom.

Upali se Mariji lampica i evo već sutra nje na ćošku kraj sinjske katedrale, naoružana do zuba s pokretnom pečenjarom, piše Slobodna Dalmacija.

Svijet se propeo na zadnje noge: “dobacivali su, ismijavali se, rugali se”.

Išli su dotle da su joj ubrzo i nadimak ‘Mara uštipak’ dali.

Promisli tada Marija “mamicu vam vašu, da vam mamicu vašu, zapamtit ćete vi Maru uštipak i dan kada ste me tako u sprdnji nazvali”.

I bi tako

Danas se Sinj po tri simbola poznaje, Gospi, Alci i sinjskom uštipku Mare uštipak.

Stvorila je Marija od njega brend, ispekla ga prva u uličnoj prodaji u cijeloj Hrvatskoj. I pokrenula lanac onih koji kopiraju njenu ideju. Od uštipaka je postala poduzetnica, od njih sagradila i prvi sinjski penthaus u svojoj kući za odmor, uz njega i zatvoreni bazen s toplom vodom za turizam.

Dobila i titulu ambasadorke turizma

“Kada sam s tih prvih 88 na pladnju iz garaže izašla, mater i pokojni ćaća su mi počeli vikat “stani, ne sramoti se, ne idi vani, šta se glupiraš”. Ali ja sam tvrdoglavi živac, kad nešto naumim i znam da je to to, nema stajanja, gonim svoje. I evo mene sutradan na ćoši kraj katedrale, usrid Sinja”, priča Mara pred novinarima kao pred komšijama pa kaže: “Donila sam sa sobom školsku klupu, plamenik šta nam služi kad bi doma klali prasad i onda topili mast, kaciolu od materinog vojničkog graha, sić od “jupola” ka kantu za mišanje smjese i roštijeru onu od ispod peke jer je bila najšira…

Krenula ja peć, krenu odma i pusti zlobni komentari. To je taj naš mentalitet, čim nešto radiš, a nisi kopira dugoga onda si na pladnju za ruganje. Počeli su mi govoriti, ‘a sramote peć uštipke, to nas je i potralo od kuće, pa kako možeš…’ I kako mi je ime Marija, dadu mi nadimak Mara, Mara uštipak. Ali neka, kako su mi ga dali, dobro su ga dali, sada me cila Dalmacija i šire po njemu poznaje. Fala im na tome – veli Marija.

Pored sveg posla Marija piše poeziju, bavi se i poljoprivredom. Samohrana je majka dvojice sinova, sama ih je uz pomoć svojih roditelja na pravi put izvela, obojica joj kada treba u poslu pomažu.

Pokazuje kako se sve može, i biti samohrana majka i voziti kombi, i preko svojih ženskih ruku donijeti sav, ali sav, kompletni građevinski materijal potreban za gradnju njenih nekretnina. Dvadeset kilograma je smršavila u godini dana na ‘baušteli’ dok je kuću i bazen građom opskrbljivala, i radnike na gradilištu nadgledala.

Priča i kako ju je malo prije kretanja u akciju bazena, pred kafićem kraj kuće zaustavila grupa lokalaca.

Sjede oni, sunčaju se ko stari mačci, piju, za*ebavaju u dokolici. Evo i Mare u kombiju punom građevine…

– Alo Mare, stani, a šta ćeš sada kada si penthaus napravila, šta se opet novo spremaš, di ćeš sad – provociraju oni, a Mare se muški nalakti na prozor kombija.

– Sad ću u Beograd, na operaciju promjene spοla – veli ona.

Na njihovo pitanje zašto, Mara odgovara: Da postanem muško i hebem vam mater! Oni ostaše bez riječi,  a lijepa Mara produži na svoje gradilište.

A šta da vam kažem, sve ovo je nastalo od brašna, vode, mlika, jaja, soli, ulja i mnogo mnogo ljubavi. Sve ovo je moj uštipak napravio – veli kraljica dalmatinskog uštipka.

Izvor: Slobodna Dalmacija