Skip to content

Neće da kupuju “kod Kineza”, a onda te iste stvari pazare u fensi radnji i plate duplo više

Takva je situacija u SAD, gde oko 40 odsto Amerikanaca kaže da ne želi robu s oznakom “made in China”, ali znaju li šta to uopšte znači?

Prošlo je mnogo vremena od kada su kod nas otvorene prve tzv. kineske radnje, a onda i čitave robne kuće s kineskom robom: od igračaka, preko predmeta za kuću, do šminke, kozmetike i odeće.

Kod nas na Balkanu se dobro zna njihovo gde se nalaze njihove radnje, mada kineske radnje danas možete pronaći bukvalno u svakom gradu sveta.

Međutim, iako je kineska roba – kao ona koju kupujemo baš iz takvih radnji – na našem tržištu već dugo, mnogi su i dalje skeptični prema kupovini na tim mestima. Doduše, Kinezi su vremenom i podizali cene, mada su i modernizovali svoje prodavnice, i verovatno počeli da uvoze robu malo višeg ranga.

Iako kod nas one ostaju popularne, kod dobrog dela naroda, ima i onih koji kažu da “nikada ne bi kupovali kod Kineza”, dok sa druge strane, ne znaju da se mnoge te kineske stvari, sa sve oznakom “made in China”, prodaju u fensi radnjama i knjižarama koje rado posećuju.

Na stranu modnih marki koje imaju svoje proizvodne kapacitete u toj zemlji, kao i u Vijetnamu ili Kambodži, sada govorimo baš o onim predmetima koji se kupe kod Kineza za “male pare”, a onda preprodaju u svom fensi objektu.

Ti lokali su uglavnom prodavnice sa stvarima za kuću, prodavnice s igračkama ili knjižare, u kojima osim knjiga odavno možete pronaći razne predmete, ukrase, pribor za školu itd. Na primer, da li drugačije gledate na identičnu lampu koju ugledate u kineskom izlogu i u izlogu neke fensi radnje u centru grada?

Cena u fensi objektu može biti duplo viša, ako ne čak i tri puta veća, ali kupac uglavnom iz radnje izlazi s mišlju da je kupio “nešto bolje i kvalitetnije”. Nešto što nije kinesko. S druge strane, istina je da se većina tih stvari pravi na azijskom tržištu, ali se poreklo “maskira” parfemisanjem stvari ili dekoracijom prostora u modernom stilu.

Na taj način se “manipuliše vašim emocijama”: umesto da mislite da ste kupili lampu kod Kineza, svoj stan ćete dekorisati “luksuznom lampom”. Istina je negde između. Iako se ne prave svi predmeti na isti način, i nisu istog kvaliteta, većina jeste.

U SAD je ove godine urađeno istraživanje, sprovedeno na oko hiljadu odraslih, koja pokazuje da čak 40 odsto njih nikada ne bi kupilo proizvod na kojem piše “made in China”. Ali, koliko je to zaista realno?

Na stranu kinesko-američkih tenzija, po pitanju određenih dobara, Amerika mnogo toga uvozi iz ove azijske zemlje, gde je radna snaga izuzetno jeftina, pa se samim tim i roba (pre) prodaje po niskim cenama. Ako bi SAD naprasno prestale da uvoze 40% robe iz Kine, to bi zbrisalo 1,26 odsto njihovog BDP-a.

Uvozna roba čini oko 15 odsto američke potrošnje, a Kina u tome ima udeo od oko 21 odsto, piše Telegraf. Tako da američki uvoz iz Kine predstavlja oko 3,15% bruto domaćeg proizvoda.

Ako malo bolje pogledate oko sebe, shvatićete da je mnogo stvari oko vas danas kineskog porekla. Čak i odeća, po koju ste nekada možda išli u Trst ili kupovali 100% znajući da je proizvedena u Italiji, danas se izrađuje u Aziji. Jednostavno, jeftina radna snaga iz Azije ne dozvoljava evropskim “igračima” da prevagnu na tržištu.