Pozajmio sam novac svom bratu, ali nisam mogao da verujem kako mi vraća, i to pred suprugom
Brat brata ne hrani, ali teško onome ko ga nema…poznata narodna izreka koja se široko koristi u svakodnevnom životu.
Svedoci smo da iz dana u dan čujemo glasine da sve više braće ne živi jedno s drugim i ne razgovara, što zbog banalnih što zbog ozbiljnih problema koji su se među njima pojavili. Dragan je odlučio da podeli svoju priču i otkrije sa čime se suočio. Njegove reči prenosimo u celosti:
Moj brat i ja, svako sa svojom porodicom, živimo u istoj kući, na dva različita sprata. Da kucnem u drvo, do sada nismo imali problema ili većih nesporazuma do pre mesec dana, i reći ću vam šta se dogodilo.
Moj brat je vrlo često znao da me pita za pomoć, kakva god da je, bilo da je finansijska ili druge prirode, kao i ja njega i do sada zaista nismo imali nikakvih problema.
Pre mesec dana brat me je zamolio da mu dam novac (značajnu sumu). Pristao sam naravno, ne razmišljajući i ne govoreći nikome da sam odlučio da mu pomognem i pozajmim. Nisam mu dao rok kada da mi vrati i verovao sam mu.
U međuvremenu sam ga zamolio za pomoć, ne finansijske prirode, a on mi je pomogao bez oklevanja. Sve je bilo u redu do jednog trenutka.
Naime, nakon nekoliko meseci tražio je od mene još novca na zajam, na šta sam ga podsetio da sam mu već dao i pitao ga za šta mu treba. Naravno da sam imao novca i mogao bih da mu pomognem, ali želeo sam da znam za šta mu treba, jer je u kratkom vremenskom roku ponovo tražio novac od mene.
Drsko mi je odbrusio i rekao mi – šta te briga hoćeš li mi pomoći ili ne. Ovo me je jako pogodilo i rekao sam mu – s kim razgovaraš, smiri se. Ali on je i dalje drsko i nervozno uzvraćao, prekidajući razgovor.
Tokom uskršnjih praznika okupili smo se na porodičnom ručku koji ću pamtiti dugo, a sada ću vam reći zašto. Zbog mog brata koji mi je na neverovatan način uzvratio svu moju dobrotu.
Posle ručka, sa suprugama smo sedeli na sofi i u opuštenom i prijatnom raspoloženju razgovarali o opuštenim temama. Razgovarali smo o poslu, novcu, a onda mi je brat kao iz vedra neba rekao pred suprugom:
„Kako te nije sramota da živiš ovakav život, što si se tolko stegao, za gde čuvaš taj novac. Sramota je što ne želiš da mi pomogneš, nećeš ni dinar da mi daš.”
E tu se odmotalo klupko, rekao sam mu pred svima da sam mu već dao novac, pozajmio mu, na šta je njegova žena začuđeno gledala i pitala me da li sam mu zaista dao, na šta sam joj potvrdno odgovorio. Odmah mi je sinulo u glavi da je moj brat sakrio da sam mu već jednom pozajmio novac. To me samo navelo na to da se pitam za šta li mu je trebao.
Mnogo sam razočaran, pitam se kakav je to čovek, prenosi srbija24.com.