PRIČA JEDNE SVEKRVE: Kako sam nadmudrila snaju!
Imam šezdeset godina, a moj sin dvadeset sedam. Studira i radi. On ima djevojku sa kojom je iznajmio stan.
Nekoliko mjeseci sam sebe uvjeravala da je to njegova stvar, da nije više mali, da zna šta radi, a onda je pao jedan ispit, pa drugi, e tu sam morala da se uključim…
Dogovorila sam se sa mužem, pa smo njih dvoje pozvali da žive kod nas u kući. Cilj je bio da sin radi manje kako bi imao vremena za učenje.
Tako je i bilo. Sin i “snaja” su se smjestili u njegovu “momačku” sobu.
To je bio prvi put da sam sa njom razmijenila nešto više riječi. Saznala sam da ona ne radi, te da je na prijašnjem poslu dobila otkaz jer je kasnila svaki dan.
“Imam prοblem, ne mogu rano da ustajem,” požalila se….
Znala je po cijele dane sjediti za kompjuterom i igrati igrice, a onda je tri dana neprekidno spavala. Nije imala želju ništa raditi po kući. Da ne govorim o tome da je nešto financijski pridonijela.
O tome da je nešto novčano doprinosila da i ne spominjem. Ja sam prala njen donji νeš koji je bez srama ostavljala u korpu veš.
“Ona nema srama,” žalila sam se mužu. Prvi put u životu naletjela sam na parazita u pravom smislu te riječi i pogodi se baš da je taj parazit moja snaja.
Išla sam po kući i očajno vrtjela glavom pitajući muža: “Šta da radim?”
Nagovarala sam muža da priča sa sinom o njoj, da bi sin na kraju rekao: “Htjela si da dođemo kod vas da živimo, pa evo nas!”
Suprug nije mogao da podnese ovu situaciju u kući pa me je pitao: “Jesi li pokušala da razgovaraš sa snajom otvoreno?”
“Ona ne planira,” rekla sam mu.
“Šta ne planira?”
“Pa to je njen odgovor na sve! Kad je pitam da mi pomogne da skuvamo ručak, ona kaže: “Nisam planirala da kuvam danas!”
Kada je pitam da mi pomogne da kupim namirnice, ona kaže: “Nisam planirala da izađem napolje danas!”
Prošlo je par dana a njeno parazitiranje se nastavilo. Nije studirala, nije radila, samo je sjedila u toj sobi i čekala da moj sin dođe sa posla…
Nisam mogla da je shvatim. Ja sam radila od svoje osamnaeste godine, sve što smo imali, muž i ja smo sami stekli.
Jednog dana sinula mi je sjajna ideja. Kada sam krenula na poštu da platim račune odlučila sam da otkažem internet.
Kada sam došla kući, snaja me čekala sa pitanjem zašto nemamo internet, a ja sam jednostavno odgovorila: “Ne planiram više da plaćam internet!”
Nakon samo par dana, mladi par je odlučio da se preseli kod roditelja moje snaje. Tamo su imali internet i sve što im je trebalo… Kod mene dolaze povremeno vikendima na ručak i tako to….
Još uvijek me povremeno muž zeza pa kada mu kažem da iznese smeće ili da okopa baštu, on zna da kaže: nisam planirao! Ali brzo to srežem u korijenu!