Skip to content

Prošli su dani kada sam jela samo hleba i ajvar, sada sam u Australiji – hvala mama i tata

Rođena sam u siromašnoj radničkoj porodici. Moji roditelji su na sve moguće načine pokušavali da obrazuju mene i mog brata i izvedu nas na pravi put. Mučili su se celog svog života i vredno radili kako bi jednog dana moj brat i ja postali dobri ljudi.

Poslali su nas na studije u Beogradu, a ni oni ni mi nismo imali šta da jedemo, vrlo često smo deset dana bili samo na ajvaru i hlebu.

Ali nekako smo uspeli da to prebrodimo, završili smo fakultet, sreću smo potražili u inostranstvu i zaposlili se. Moj brat se oženio u Australiji, pa je i mene povukao tamo. Sada imamo veliku pekaru i ove godine smo počeli dobro da zarađujemo.

Ponudili smo mami i tati da dođu, ali oni kažu da ne žele da napuste domovinu. Koliko god loše bilo u Srbiji, žele da ostanu u svojoj zemlji.

Sledeće godine proslaviće 30 godina braka i nikada u životu nisu putovali nigde zajedno. Moj brat i ja planiramo da ih iznenadimo zajedničkim porodičnim putovanjem i da se konačno okupimo.

Veoma smo srećni što im sada, nakon toliko vremena, možemo nekako zahvaliti što su svoj život posvetili nama i bezrezervno nas podržavali, što sebe nisu štedeli samo da nama omoguće bolji život.

Nikada, ali baš nikada ne razgovaramo o teškom periodu kroz koji smo prošli, o teškim i bolnim trenucima, jer kad nas roditelji gledaju kroz kameru, samo progutaju veliku knedlu u grlu, nasmeju se i kažu nam – Vi ste naš život, kada ste vi srećni I I smo srećni. Mama i tata – mnogo vas volim.

Izvor: Srbija24.com