Zbog njega sam postala seljanka i muzla krave – ali da mi svekar naređuje, to ne može
Odrasla sam u urbanoj sredini, ali tokom studija sam se zaljubila u momka sa sela. Zabavljali smo se nekoliko godina, a onda smo se venčali, kako i priliči, prema starim (seoskim) običajima.
– Nisam želela da živim na selu, priznajem. Nije problem raditi u štali i na polju, problem je bio u tome što žene tamo nisu poštovane i ne pitaju se ni za šta.
To nije bilo tako u mojoj porodici, u kojoj sam odrasla. Sve je bilo drugačije. Nisam želela da živim po pravilima koja su mi nametnuli svekar i svekrva.
Međutim, odlučila je da se razvede i pobegne iz sela, jer joj, kako kaže, tamo nije bilo mesto. Ona kaže da su u to vreme u mnogim srpskim selima bili samo momci, sami, neoženjeni, jer nijedna devojka ne želi da toleriše i živi po nečijim naredbama.
– U trenutku kada sam se udala, smatrala sam da je odluka da živim u selu bila ispravna. Pre nego što smo se venčali, išla sam tamo nekoliko puta, činilo se da je sve u redu. Činili su se kao dobri ljudi, domaćini. Bila sam dobro primljena, ali na kraju ništa nije bilo onako kako sam zamišljala.
Drugog dana nakon venčanja dobila je radne obaveze kod kuće. Kako kaže, na početku je bilo zanimljivo, sve dok nije postala njena svakodnevica.
– Nemojte me pogrešno shvatiti, sve sam radila, iako sam bila gradsko dete. Ništa mi nije bilo teško. Možda nisam znala kako se krave muzu, ali brzo sam naučila.
Vremenom je počeo da me nervira način života na selu. Suprug se ni za šta nije pitao, a ja još manje. O svemu je odlučivao moj svekar.
Jednog dana kada sam spomenula da želim da nađem posao kako bih mogla malo da izađem iz kuće, moj svekar umalo nije doživeo moždani udar. Počeo je da viče na mene, da ne smem nigde da idem, da sedim kod kuće i radim šta i kako on kaže, i da više ne čuje moj glas.
Odmah se zaključala u sobi plačući. Najteže joj je palo što je suprug nije podržavao. Dve godine kasnije podnela je zahtev za razvod.
– Jednostavno nisam mogla da podnesem, bila sam poput sobarice. Njegova majka je obavljala sve poslove oko stoke, žena je jedva stajala na nogama. Niko je nije poštovao, baš kao ni mene.
Savetovao mi je da ćutim, jer sam žena i nemam pravo da govorim. To me je još više naljutilo, dodala je, prisećajući se tih dana.
Kada je roditeljima rekla za svoju odluku, nažalost nije dobila podršku i razumevanje.
– Porodica mog bivšeg supruga je bogata, ali džabe kad ne znaju da žive. Morala sam da molim za svaki dinar. Moji roditelji su bili protiv mog razvoda, ali ja sam bila odlučna, prenosi srbija24.
Vratila sam se. Ovde sam dobila posao. Upoznala sam novog dečka. Udala sam se. U braku sam već 20 godina. Imam lep život. Uvek savetujem svoje dve ćerke da otvore oči, da vide kuda idu.