Reći ću vam istinu o tome zašto sam se vratio iz Švajcarske

Mnogo puta sam pokušavao da radim u inostranstvu. Najčešće su to bile države u okruženju, poput Grčke i Bugarske, mada sam jednom pre četiri godine, bio na Malti. U Grčkoj sam radio kao fizički radnik, dok sam iz Bugarske donosio automobilske delove u našu zemlju.

Znate, svaki posao vas u početku fascinira, kao to je to, krenulo vam je, ali onda usledi razočaranje. Ne želim ni da pričam o Malti. Isplativije je raditi ovde nego tamo.

Prošle godine mi se ukazala prilika da odem u Švajcarsku. Mnogo sam čuo i čitao o Švajcarskoj. Da se mnogo zarađuje, da je uređena država. I zaista tako izgleda na prvi pogled.

Nisam mnogo razmišljao, sakupio sam najpotrebnije „stvari“, spakovali se i porodicno otišli. I ovo je možda moja najveća greška. Što sam poveo i porodicu.

Te priče da vas tamo čekaju sa otvorenom torbom novca, a vaše je samo da uzmete su obične priče. Istina je da za rad u Švajcarskoj i sa našim pasošem morate imati neku vrstu radne vize.

Imam prijatelja koji tamo živi 20 godina, ima firmu i on mi je pomogao da sredim dokumenta. Čak mi je i posao našao. Plata je bila oko 4.000 franaka mesečno. Na prvi pogled delovalo je kao velika svota novca, ali uopšte nije tako. Evo zašto.

Pošto sam otišao sa porodicom, morao sam da iznajmim dvosoban stan, što me je koštalo oko hiljadu i petsto franaka mesečno. Moja deca su mala, pa supruga nije mogla da radi. Da se zaposlila, deci bi bio potreban vrtić, a verujte da ne želite da znate koliko to košta.

Hrana i piće, najmanje hiljadu mesečno. I još jedna greška koju sam napravio je kupovina automobila. Veliki trošak. Još na sve to znam da sam daleko od rodbine, daleko od kuće, daleko od svih, prenosi srbija24.

Jednog dana smo supruga i ja seli i razgovarali. Uradili smo detaljnu analizu i došli do zaključka, da iako smo imali mnogo problema sa poslom koji smo radili u Srbiji i zarađivali onoliko koliko smo zarađivali, ipak nam je kvalitet života bio mnogo bolji. Vratili smo se i za sada, iskreno, ne žalim.